Jedno od najvećih naučnih dostignuća u prethodnih pola veka bilo je otkriće “trophic cascade”. To je proces koji počinje na vrhu lanca ishrane i ide niže sve do njegovog kraja i objašnjava nam njihovu povezanost.
Ljudi u poslu nisu uvek svesni da njihove odluke, njihove reakcije, ali i reakcije sa kojima se susreću nisu izolovane reakcije već predstavljaju racionalno osmišljene poteze sa ciljem ostvarivanja zacrtanog cilja. Ili bi makar tako trebalo da bude.
1995. godine u Sjedinjenim Američkim Državama naučnici su rešili da jedan nacionalni park nasele vukovima. U tom nacionalnom parku gotovo 70 godina nije bilo vukova. Rezultat toga bio je da su se jeleni razmnožili u ogromnom broju, a to je negativno uticalo na vegetaciju i čitav ekosistem vremenom je počeo da ispašta.
Kada su vukovi dovedeni u Yellowstone nacionalni park, vrlo brzo su stvari krenule da se menjaju. Oni osetljivi će reći, zašto bi neko doveo krvoločne vukove koji ubijaju mnoge vrste. Ipak, sa druge strane, oni daju život mnogim drugim vrstama.
U prvih 5-6 godina, vukovi su počeli da utiču na smanjenje broja jelena, ali ne samo na njihovo smanjenje već počeli da utiču i na njihovo ponašanje. Jeleni si počeli da se kreću određenim predelima a određene da zaobilaze.
Kako se to desilo prva je odreagovala vegetacija. Počela je da raste trava, žbunje i drveće. Novo drveće ubrzo su naselile ptice. Zatim su povećao broj dabrova jer su imali vise drveća za hranu. Oni kao inžinjeri mikro ekosistema, kreirali su stanište za nove vrste, za bube, ribe, ptice, patke..
Vukovi su smanjili broj kojota pa se povećao broj zečeva, to je dovelo do povećanja broja orlova i lisica. Za njim se povećao i broj medveda koji su jeli bobice u novim šumama.
Ali ono što je najzanimljivije, vukovi su promenili kretanje reka. Zbog nove šume, teren je postao manje rastresit, reke su manje meandrirale, imale su mirniji tok i manje oscilacije vode. I tako je mali broj vukova uticao na promenu čitavog jednog ekosistema.
Kao što priroda ima svoje zakonitosti, tako tržište ima svoju nevidljivu ruku. Iako je ruka “nevidljiva”, zadatak svakog poslovnog čoveka treba da bude da prepozna tržišne zakonitosti, da uoči promene koje će nastati njegovim delanjem i da da adekvatnu akciju.
S obzirom da živimo u vremenu velikih promena, nije uvek lako uočiti te pravilnosti, ali je važno da ih ne izgubimo iz vida. Kao jedan od najoočiglednijih primera transformacije na tržištu možemo uzeti stvaranje Uber modela poslovanja. Odjednom se neka mala pojava, bez ijednog vozila etablirala u jednu od najvećih svetskih transportnih kompanija.
Potezi koji su usledili svima su nam dobro poznati. Pokušaji blokade od strane ušuškanih jelena nisu dali rezultate, kompanija je rasla i rasla. Pogrešne korake su primenili u prvim reakcijama.
Da li je reakcija mogla da bude mudrija, da li su pojavu novog modela poslovanja mogli da iskoriste za stvaranje potpuno novih i pozitivnih biznis eko sisitema, za sada ostaje samo da se pitamo a vreme će nam pokazati.
Ali neke pojave ma koliko zvučale nelogično i nadrealno, ukoliko imaju dobro isplanirane poteze mogu nas dovesti do prvog cilja.
Inslirisano videom How Wolves Change Rivers
